Teška vremena

Paradoks našeg vremena kroz povijest je da imamo veće kuće, ali kraće živce, šire puteve, ali uža gledišta. Trošimo više, a imamo manje, kupujemo više, ali uživamo manje. Više pogodnosti, ali manje vremena. Imamo više diploma, ali manje razuma, više znanja, ali manje rasuđivanja.
Više stručnjaka, ali ipak više problema, više znanja u medicini, ali manje zdravlja.
Pijemo previše, pušimo previše, trošimo nesmotreno, smijemo se premalo, vozimo prebrzo, previše se ljutimo, prekasno liježemo, ustajemo previše umorni, čitamo premalo, gledamo TV previše. Volimo prerijetko i mrzimo prečesto. Naučili smo kako da preživljavamo, ali ne i da živimo... Dodali smo godine životu, ali ne i život godinama. Stigli smo sve do Mjeseca i natrag.
Napravili smo velike stvari, ali ne i bolje stvari. Savladali smo atom, ali ne i svoje predrasude.
Pišemo više, ali učimo manje. Planiramo više, ali postižemo manje. Naučili smo žuriti, ali ne i čekati. Ovo su vremena brze hrane i sporog probavljanja, velikih ljudi i sitnih karaktera, brzih zarada i plitkih odnosa. Ovo su dani luksuznijih kuća, ali uništenih domova. Ovo su dani brzih putovanja, jednokratnih pelena, moralnosti koja se može odbaciti, jednodnevnih predstava, umornih tijela i tableta koje čine sve da nadomjeste vitamine, hranu, ali i da stišaju, ubiju. I zato..... Smijte se često, dugo i glasno. Smijte se dok ne izgubite dah!