Faca

Napuši se orao na vrhu litice, skroz ušlagiran i nabrijan, govori sam sebi:
- Koja sam ja faca, e!
Zatim se sav onako nabrijan sklizne niz liticu. Pada, pada i na pol metra od tla brzo zamahne krilima, poleti natrag gore i smjesti se opet na vrh litice.
Pun sebe veli:
- Koja sam ja faca e, KOJA SAM JA FACA!
Potom dođe drugi orao, pita ga:
- Kaj to radiš, buraz?
Veli mu ovaj:
- A evo, duvam malo, oćeš sa mnom?
I tak’ se njih dva napuše, sklizne se niz liticu oba, padaju, padaju i na pol metra od tla zamahnu krilima i vrate se na vrh, ful nabrijani i napušeni, vele:
- Koje smo mi face e, KOJE SMO MI FACE!
Tad dođe medo. Pita on njih:
- Dečki, kaj se radi?
- Duvamo malo, buš s nama?
I sad pak njih trojica napušeni, nabrijavaju se opet i sklizne se tak’ niz liticu i padaju, padaju, dva orla i medvjed.
I dok su padali, pita jedan orao medjveda:
- Medo, pa jel’ ti imaš krila?
- Nemam.
- Stari, koja si ti faca e, KOJA SI TI FACA!